Kašalj je jedan od najčešćih simptoma sa kojim se lekar susreće u radu sa decom. Kašalj je refleksni odgovor receptora za kašalj, smeštenih u sluzokoži donjih disajnih puteva. Receptori mogu da budu podraženi: mehanički, hemijski, bakterijama i virusima.
Kašalj je obrambeni mehanizm kojim organizam pokušava da oslobodi disajne puteve. Možemo da kažemo da kašalj nije bolest, već simptom bolesti disajnih puteva, koji ne treba suzbijati, već poticati.
Koji su uzroci kašlja
- zapaljenja disajnih puteva bakterijama i virusima: prehlade, zapaljenja sluzokože nosa, ždrela, sinusa, bronhitis, upala pluća
- alergijske bolesti: alergijska kijavica, astma
- udahnuto strano telo: kikiriki, malo parče igračke – dete se zagrcne i počne grčevito kašljati
- iritacija iz vaduha: isparavanje boja, dim cigarete, insekticidni sprej, nagla promena temperature
Vrste kašlja
Dve osnovne vrste kašlja su neproduktivni ili suvi kašalj i produktivni ili vlažni kašalj.
Osnovna razlika je u stvaranju sluzi. Kod suvog kašlja postoji iritacija sluzokože bez stvaranja sluzi, a kod vlažnog kašlja postoji povećano stvaranje sluzi.
Kada dete dobije respiratorni infekt, počinje sa suvim kašljem, a nakon par dana javlja se vlažni kašalj.
Mala deca gutaju sekret, tek iza 5. godine nauče da ga iskašlju.
Pojedine vrste kašlja mogu da ukažu na vrstu bolesti.
- suvi, ne naročito jaki kašalj – javlja se kod zapaljenja ždrela, slivanja sekreta iz nosa i sinusa
- grčeviti kašalj u salvama, praćen povraćanjem i crvenilom lica – pertusis
- glasan kašalj, kao lavež psa – laringitis
- produktivni kašalj – bronhitis, upala pluća
- sezonski kašalj (proleće, rano leto, zima) – alergijske bolesti
Posebno jedna vrsta kašlja veoma plaši roditelje, a to je laringitis.
Laringitis se najčešće javlja u toku jeseni i proleća, kao i pri naglim temperaturnim promenama. Posebno je čest kod dece uzrasta od 6 meseci do 6 godina. Može biti infektivne prirode, kada su uzročnici virusi i bakterije, i neinfektivne kada je uzrok alergija. Ono sa čime se najčešće srećemo u praksi je virusni, subglotisni laringitis ili pseudokrup. Izazivaju ga virusi: parainfluenca, grip, respiratorni sincicijalni virus, humani metapneumo virus. Obično kreće kao blaga respirotorna infekcija, sa bistrim sekretom iz nosa, bolom u grlu i umerenim crvenilom. Temperatura nije visoka, nekada i izostaje. Nema promuklosti kao kod odraslih. Već u toku noći dolazi do intenzivnog kašlja kao“ lavež psa“, dete se budi, uznemireno, kao da se bori za vazduh. Samo u najtežim slučajevima može doći do modrila usana, bledila kože i uvlačenja prostora iznad ključnih kostiju. Prve mere koje rodtielji mogu da preuzmu je da puste vrelu vodu u kupatilu i naprave paru u koju će uneti dete desetak minuta, a onda da ga iznesu na prozor ili terasu kako bi udisalo hladniji spoljni vazduh. To će dovesti do smanjenja otoka. Ako već imaju inhalator, mogu ga inhalirati Pulmicortom, koji je prvi lek izbora u dozi od 0,5mg/ml, čist ili sa 1 ml fiziološkog rastvora. U koliko je potrebno, dalje lečenje može biti u službi hitne pomoći. Pedijatar može nakon 2h ponoviti inhalaciju istim lekom, po sopstvenoj proceni i u većoj dozi ili uvesti inhalaciju adrenalinom. Tu je potreban poseban oprez zbog praćenja srčane radnje. Takođe se mogu davati kortikosteroidni lekovi muskularno ili venski, kiseonik preko maske i lekovi za alergije, antihistaminici, koji obično sprečavaju curenje iz nosa bilo da je reč o virusima ili alergiji. Davanje toplih napitaka sprečava dehidraciju, doprinosi vlaženju već upaljenog, iritiranog ždrela i smanjuje viskoznost sekreta koji se stvara.
Veoma je važno da se dete umiri, jer plač znatno pogoršava već otežano disanje. Posebno teška klinička slika se viđa kod mlađih od dve godine zbog slabijeg imuniteta i užih disajnih puteva. Ako postoji sklonost ka laringitisima onda treba konsultovati dečjeg pulmologa i otorinolaringologa za eventualnu preventivnu terapiju kako bi se izbegli teški oblici ove infekcije.
Što se tiče alergijskih lariangitisa, terapija je ista. Preporuka je da se već kod pojave curenja nosa uvede antihistaminik, kako bi se sprečio dalji napredak alergije.
Ranije je postojala veoma teška forma bakterijskog laringitisa, koji je zahvatao epiglotis, a uzročnik je bakterija Hemofilus influence. Ta deca su bila visoko febrilna, preko 39C, lošeg opšteg stanja, adinamična, sa grubim kašljem i slivanjem pljuvačke niz obraz. Na sreću, ti se slučajevi više ne viđaju, jer je vakcinacija petovalentnom vakcinom zaštitila decu od ove bolesti.
Treba još naglasiti da je ovo jedna od retkih bolesti gde se dijagnoza postavlja čim se čuje zvuk kašlja. Iako bolest deluje dramatično, jako je mali procenat dece koja zahtevaju bolničko lečenje. Prve mere koje treba da preuzmu roditelji značajno mogu da pomognu detetu, da čak nekada dođe do poboljšanja i pre pregleda pedijatra.