Gastritis predstavlja zapaljenje želudačne sluzokože, koje može da bude akutno i hronično.
Etiološki faktori
- infekcija H. Pylori
- lekovi: NSAIL, sulfonamidi, kortikosteroidi
- konzumacija alkohola
- pušenje cigareta
- način ishrane (previše vruća jela i pića)
- zračenje
- stres
- način ishrane (previše vruća jela i pića)
- zračenje
Infekcija želuca bakterijom H. pylori predstavlja najčešći uzrok nastajanja gastritisa i ulkusne bolesti. Ova bakterija ima ulogu u nastajanju limfoma želuca koji su ograniceni na sluznicu želuca (MALT) kao i u nastajanju adenokarcinoma želuca. Prenošenje infekcije H.pylori moguće je oralno – oralnim i fekalno – oralnim putem. Bolest se češće javlja kod starijih osoba, može biti autoimunske prirode, javlja se u sklopu drugih bolesti (HIV, Kronova bolest, autoimunska upala štitne žlezde, dijabetes tip I, parazitoze).
Podela gastritisa
Gastritise možemo podeliti na osnovu toka, histoloških karakteristika, anatomske distribucije ili na osnovu patogenetskih mehanizama koji ga izazivaju. U zavisnosti od lokalizacije gastritis može zahvatati antrum (završni deo želuca), korpus (telo želuca) ili sve delove želuca (pangastritis). Klinički na osnovu endoskopskog i histološkog nalaza postoje dva osnovna tipa: erozivni i neerozivni.
Najznačajniji simptomi su gorušica, mučnina, povraćanje, osećaj prepunjenosti i težine u gornjem trbuhu nakon obroka. Ukoliko se ne leči, gastritis se može iskomplikovati stvaranjem čira na sluzokoži. Kod hroničnog, nelečenog gastritisa, povećan je rizik za obolevanje od raka želuca.
Dijagnoza bolesti se postavlja endoskopskim pregledom sa biopsijom od strane gastroenterologa i mikrobiološkim analizama za dokazivanje infekcije bakterijom H.Pylori.
Lečenje se sprovodi antibiotskom terapijom (ukoliko je uzročnik bolesti bakterija) i lekovima koji smanjuju ili blokiraju izlučivanje kiseline u želucu. Neophodno je uvesti i poseban higijensko – dijetetski režim.