Povišena telesna temperatura – febrilnost je oblik odbrambene reakcije organizma na virusnu ili bakterijsku infekciju (što je u 90% slučajeva uzrok povišenja telesne temperature u dece). Najčešći uzrok febrilnosti su akutne respiratorne virusne infekcije. Do povišenja temperature mogu dovesti i vakcinacija (Di-Te-Per, MMR), oštećenje tkiva (trauma), neki lekovi, dehidracija organizma, inflamatorne i autoimune bolesti, endokrini poremećaji, metabolički poremećaji. Hipertermija može nastati i zbog povećane produkcije toplote (teška fizička aktivnost), smanjenog gubitka toplote (pretopljavanje) ili toplotnog udara kod visoke spoljne temperature.
Febrilnost se javlja zbog povišenog praga za regulaciju temperature u hipotalamusnom centru u mozgu.
Šta je normalna tremperatura? Kada je temperatura povišena?
Telesna temperatura se menja u toku dana.Najniža je u jutarnjim satima, a najviša u popodnevnim satima, posle obroka ili posle fizičke aktivnosti.
Termoregulacioni centri u novorođenčadi, odojčadi i male dece su nedovoljno razvijeni, pa previše odeće ili pretopla soba lakše dovode do porasta telesne temperature.
– Normalna temperatura deteta merena pod pazuhom je do 37C, a normalna temperatura merena rektalno (u guzi) je do 37,5C.
– Povišena temperatura kod deteta merena pod pazuhom je viša od 37,5C, a merena rektalno viša od 38C.
– Temperatura viša od 38,5C merena pod pazuhom, odnosno 39C merena rektalno je visoka.
Kako meriti temperaturu?
-Preporučuje se aksilarno (pod pazuhom) merenje temperature lekarskim toplomerom
– Odojčetu koje nema dijareju (proliv) temperatura se može meriti i rektalno
– Merenje temperature se vrši i u ušnom kanalu ili na čelu specijalnim digitalnim toplomerom.
Temperatura se meri 3 do 5 minuta, digitalnim toplomerom od nekoliko sekundi do jednog minuta. Nije pouzdano i ne preporučuje se stavljanje dlana na čelo deteta za procenu temperature.
Kako sniziti temperaturu?
Mnogi od vas iz ličnog iskustva znaju šta znači kada dete ima povišenu temperaturu. Sigurno ste se pitali kako svome detetu olakšati noć, kako sniziti temperaturu, koje sredstvo primeniti.
Fizikalne mere za snižavanje temperature:
- Tuširanje mlakom vodom. Dete tuširati mlakom vodom čija je temp 32-33C u trajanju od par minuta, pri tome ne kvasiti lice i glavu. Ponavljati postupak dok temperatura ne padne na barem 38C. Kod deteta uzrasta do godinu dana bolje je primeniti umotavanje u vlažan peškir ili pamučnu pelenu sobne temperature.
- Frikcije – masiranje rastvorom alkohola i vode u odnosu 1:1. Prilikom primene ove metode treba biti obazriv, posebno kod odojčadi i male dece, jer se inhalacijom alkoholnih para i manjim delom apsorpcijom preko nežne kože mogu otrovati. Primena ovih mera opravdana je samo kod izrazito visoke temperature i kod dece koja su ispoljila grčeve moždanog porekla, u narodu stanje poznato kao „fras“.
- Bolesno dete treba češće pojiti, jer povišena temperatura pojačava gubitak tečnosti, što posebno za manju decu može biti nepoželjno, pa čak i opasno.
- Temperatura se može sniziti adekvatnim komotnim oblačenjem u pamučnu odeću, uklanjanjem teških pokrivača ( da bi se dete preznojilo), negovanjem i boravkom deteta u prostoriji koja je provetrena i nije pretopla, u kojoj se dete može slobodno kretati.
- Dete ne treba rashlađivati u fazi drhtavice i jeze, tj kada su ruke i noge hladne, jer se time samo pogoršava stanje. Tek kada ruke i noge postanu tople treba primeniti tuširanje mlakom vodom ili frikcije.
- Fizičke metode je najbolje primeniti oko pola sata posle antipiretika (lekova za snižavanje temperature).
Lekovi za snižavanje temperature:
- Lek izbora i lek koji se može držati u kućnoj apoteci za regulisanje povišene temperature kod dece je Acetaminofen, poznat pod komercijalnim imenima Paracetamol, Febricet itd. Ima malo neželjenih dejstava, a dobar antipiretski i analgetski efekat. Pri primeni ovog leka nužno je da se koristi u tačnim intervalima na 6 sati, a pri visokim temperaturama i na 4 sata.
- Često se primenjuje u svrhu regulacije povišene temperature Ibuprofen, lek poznat kod nas pod komercijalnim imenom Brufen ili Nurofen. Ima dobre antipiretske osobine, ali nije lišen mogućnosti izazivanja tegoba u organima za varenje. Zato ga treba davati uvek posle jela.
- Lek koji efikasno snižava povišenu temperaturu i ublažava bol, Metimazol poznat kao Analgin ili Novalgetol, treba zbog mogućih opasnih oštećenja kostne srži zaboraviti.
- Lek koji se doskora smatrao nezamenljivim u regulisanju povišene temperature, Aspirin, treba zaboraviti za upotrebu kod dece do 15 godina, s obzirom na mnogo neželjenih efekata, kakvi su mučnina, povraćanje, moguće izazivanje krvarenja iz organa za varenje, poremećaj u zgrušavanju krvi. Opisano je da , doduše retko, može da izazove ozbiljno oštećenje mozga i jetre – stanje poznato kao Rajov sindrom.
- Na žalost, svakodnevna praksa pokazuje da se pri povišenoj temperaturi nekritično primenjuju antibiotici. Antibiotike ne treba samoinicijativno davati detetu bez propisivanja od strane lekara. Antibiotici nisu lekovi za snižavanje temperature.
Rezultat nekritične primene antibiotika je neželjeno podsticanje razvoja otpornosti bakterija, nastajanje infekcija izazvanih ovim otpornim bakterijama. Kod takvih infekcija je potom nužna primena novih antibiotika širokog spektra, ponekad veće toksičnosti, i svakako znatno skupljih antibiotika.
Povišena temperatura nije bolest, ona je samo znak bolesti. Obratite se lekaru, jer lečenje osnovne bolesti dovodi do normalizovanja temperature. Pravilan odnos prema povišenoj temperaturi pomoći će da se ovaj znak bolje koristi u dijagnozi, praćenju toka bolesti i efekta lečenja bolesti koja je dovela do febrilnosti.