Saveti za decu

Bronhitis kod dece

Bronhitis predstavlja pojavu zapaljenjskog procesa donjih disajnih puteva, pre svega sluzokože bronhija ili dušnika.

Najkarakterističniji simptom bronhitisa je produktivni kašalj sa izbacicanjem sluzavog sadržaja, čija boja može varirati od providne, do obojene. Boja zavisi i od stadijuma bronhitisa, kao i od pridruženog delovanja bakterija, a nije nemoguće da se u iskašljanom sadržaju nađu i tragovi krvi.

Bronhitis ne zahteva neko posebno lečenje medikamentima. Na prvom mestu su mirovanje i konzumiranje preparata koji eventualno olakšavaju stanje, ali ne leče direktno.

Bez obzira na karakteristične simptome, pa i iskustvo kod hroničnih pacijenata zahvaljujući kome lakše prepoznaju da je reč o bronhitisu, za postavljanje tačne dijagnoze i adekvatno tretiranje bronhitisa neophodna je stručna pomoć lekara.

Kao i mnoge druge bolesti i bronhitis se može javiti u akutnom i hroničnom obliku.

Akutni bronhitis kod dece

Akutni oblik, koji je mnogo češći (što je dobra vest) karakterističan je za zimski period kada se često javlja i kao posledica zapaljenjskih procesa na gornjim disajnim putevima, koji su se “spustili” na donje disajne puteve. Dakle, nije neobično da se na prehladu ili grip nadoveže bronhitis.

Akutni bronhitis traje oko desetak dana, za razliku od hroničnog koji može da potraje i do tri meseca. Da bi smo konstatovali da postoji hronični bronhitis on se mora javiti u toku godine u trajanju upravo do tri meseca i to dve godine zaredom.

Kod dece se akutni bronhitis veoma često javlja i često je prirodni nastavak zapaljenja gornjih disajnih puteva usled nazeba.

Najčešće je uzročnik bronhitisa kod dece virus (adeno virus), ali se može javiti i bakterijski uzročnih (streptokoke, stafilokoke), zbog čega je važno da se sadržaj koji dete iskašlje ispita u slučaju sumnje na određenu bakteriju.

Hronični bronhitis kod dece

Za razliku od akutnog, koji se javlja u vreme kada su zbog hladnog vremena infekcije disajnih puteva češće (zima, jesen, proleće), hronični oblik bronhitisa se javlja češće u jesen i proleće.

Izazivač hroničnih bronhitisa mogu biti stanja i okolnosti kojima je osoba često izložena. Na primer, česte infekcije disajnih puteva, koje se uz to i ne tretiraju adekvatno, mogu biti uzrok razvoja hroničnog bronhitisa. Takođe, konstantna ili dugoročna ili učestala izloženost nekim iritanasa kakav je duvanski dim, razni aero zagađivači, izduvni gasovi tokom nekih procesa proizvodnje u industriji, prašina i sl. – mogu biti uzrok razvoja hroničnog bronhitisa.

Kod dece je najčešći uzrok izloženost duvanskom dimu, kako u prenatalnom periodu, tako i tokom prvih godina života. Takođe i česte prehlade ili neki zapaljenski procesi usled realnih okolnih uslova, ali i slabijeg odbrambenog mehanizma dečijeg organizma, dovode i do razvoja hroničnog stanja.

Za dijagnostiku bronhitisa, i akutnog i hroničnog oblika, neophodan je pregled lekara. Stručni nadzor kod bolesti disajnih puteva kod dece je posebno bitan kako bi se predupredio razvoj hroničnog stanja.

Hronični bronhitis može biti i genetski uslovljen, ali se može javiti i kao posledica pušenja majke u toku trudnoće ili tokom perioda dojenja.

Najugroženije osobe nezavisno od uticaja sredine su svakako starije osobe, mala deca, a posebno odojčad.

Simptomi bronhitisa kod dece

Razlika u simptomima kod akutnog i hroničnog oblika bronhitisa gotovo da ne postoji.

Razlika je pre svega u dužini izražavanja simptoma i periodu kada se oni javljaju. Iako ne zahtevaju neko specifično lečenje, simptomi bronhitisa se moraju na vreme prepoznati, pratiti i oporavku pristupiti na najbolji način.

Vrlo je važno iskontrolisati da se bronhitis ne “spusti” na pluća. Neka stanja prehlade i bolesti gornjih disajnih puteva mogu da liče na bronhitis ali da to zapravo nisu. Svakako, lekar će nakon pregleda znati kakvo je stanje i kakva će terapija najviše odgovarati.

Veoma je opasno uzimati preparate koji su vam nekada ranije preporučeni, na svoju ruku u situaciji koja “liči” na tu raniju.

Roditelji često pribegavaju preuranjenim inhalacijama, ili davanjem sirupa koji nisu adekvatni za neki stadijum bolesti i time naprave veću štetu nego korist. Posebno je veliki problem kombinovati pogrešne lekove.

Kod infekcija disajnih organa kod dece, često se dešava lečenje dece kod kuće od strane roditelja. Ovde je često i davanje antibiotika na svoju ruku, što kod bronhitisa koji nije kombinovan sa bakterijskom infekcijom, nema nikakvog učinka, jer su izazivači najčešće virusi. Kod alergijskog bronhitisa, antibiotici posebno nemaju smisla.

Kod beba se najčešće javlja bronhitis izazvan virusima, jer su bebe sklonije razboljevanju od virusa.

Kako je kod dece bronhitis najčešće nastavak zapaljenskih procesa u gornjim disajnim putevima usled nazeba, najčešće bronhitisu prethodi nekoliko dana pojačane sekrecije iz nosa, bol u grlu, otežano gutanje, grebanje grla i naravno učestali kašalj. Kašalj je najprepoznatljiviji simptom i kod akutnog i kod hroničnog oblika.

Najčešće je kašalj u početku suv, nadražajni kašalj, koji je češći u toku noći, a posebno otežavajući faktor jeste i slivanje iz nosa, zbog čega kašalj postaje i produktivan.

Produkt kašlja je sluzav i može se kretati od providnog do obojenog stanja, pa čak i sa pojavom krvi u iscedku.

Dete može delovati malaksalo, karakteristično je i takozvano plitko disanje, a verovatno će i apetit biti smanjen.

Obično se neprestano javlja osećaj nedostatka vazduha, pa i bol u grudima kod kašlja.

Mogu se javiti i glavobolja, ali i bolovi u celom telu.

Osećaj jeze i groznice, pa i temperatura mogu se takođe javiti, a takođe i karakterističan bol u leđima, mišićima.

Kada kašalj sadrži u sebi gnoj to upućuje na bakterijsku infekciju koja se mora lečiti adekvatnim antibioticima.

Čak i kada se povuku svi ostali simptomi, kašalj može biti uporan i potrajati i nekoliko nedelja.

Ovde je važno napraviti razliku između tog akutnog i hroničnog bronhitisa, jer iako kašalj kod hroničnog bronhitisa može potrajati nekoliko nedelja, nakon svih simptoma, pa tako ličiti i na uvod u hronično stanje, kod hroničnog bronhitisa se pored kašlja u tom dužem vremenskom periodu (do 3 meseca) javlja pogoršanje i ostalih simptoma.

Kako prepoznati bronhitis kod dece?

Kod odraslih pacijenata tegobe se lakše uočavaju i oni se i sami požale, što znatno olakšava i dijagnostiku i lečenje. Kod dece, teret prepoznavanja bronhitisa je na roditeljima, a posebno je osetljiva situacija kod beba, koje nisu u mogućnosti ni na koji način da ukažu da imaju problem.

Bronhitis kod beba, pa i manje dece često ume da uplaši roditelje, posebno ako i sami prepoznaju karakterističan zvuk nalik krčanju u grudima, pa roditelji odmah sumnjaju na upalu pluća.

Slivanje sekreta iz nosa do donjih disajnih puteva najčešće izaziva taj zvuk i lekar stetoskopom najčešće može da proceni koji stepen disajnog trakta je zahvaćen.

Da li je obavezna temperatura?

Temperatura kod dece se najčešće javlja kada se na virusom izazvan bronhitis kod dece pridruži i bakterijska infekcija. Kada prelazi 38 stepeni po Celzijusu i kada se čuje karakteristično disanje uz “krčanje ili škripanje” svakako se morate obratiti lekaru (ako niste pre).

Koliko traje bronhitis kod dece?

Akutni bronhitis kod dece može da traje desetak dana, ali se kašalj može zadržati i duže od svih ostalih simptoma. Ovo se odnosi na akutni bronhitis bez daljih komplikacija.

Kod hroničnog bronhitisa se simptomi zadržavaju i po nekoliko meseci (do 3 meseca).

Tačnije, o hroničnom bronhitisu govorimo kada se ovo stanje ponavlja dve godine za redom, a simptomi traju oko tri meseca.

Lečenje bronhitisa kod dece

Dijagnoza akutnog bronhitisa radi se uz pomoć detaljne anamneze koju daju roditelji i delom dete, ukoliko je u uzrastu da može to da učini, ali je svakako pribranost roditelja i dobro opažanje jako važno, jer roditelj najbolje može da primeti promene i odstupanja od normalnog ponašanja deteta.

Poželjno je i vađenje krvi, a kod sumnjivih nalaza tokom slušanja, može se raditi i spirometrija, pa i rendgen pluća.

Spirometrija je bitna i kod utvrđivanja astme, emfizema, ali i bronhitisa, dok se rendgenskim snimkom može isključiti upala pluća.

Kod sumnje na alergijski bronhitis rade se i alergijski testovi, kojim se utvrđuje uzročnik.

Odmor i mirovanje tokom bronhitisa su najvažniji. Posebno u slučaju da se javi i temperatura.

Uzimanje tečnosti je važno i kada ne postoji nikakva bolest, ali tokom bronhitisa je važno uzimati što više tečnosti, pa čak i 3 ili 4 litre na dan (svakako kod dece ne ovolike količine, ali bar 2 litra).

U zavisnosti od stanja deteta lekar može preporučiti lekove protiv bolova ili za obaranje telesne temperature (odnosno normalizacije), a kod utvrđenog postojanja bakterijske infekcije, koriste se i antibiotici, koji kod virusnih infekcija ne deluju.

Poželjno je da se pacijent ohrabruje da iskašljava sekret i da ne potiskuje kašalj, što kod dece može biti veliki izazov, jer ih neprijatnost kod ovog čina i bol pri kašlju teraju da ga potiskuju. Kod beba je dobro izvesti lupkanje bebe po leđima, dok je okrenuta na dole, kako bi joj se olakšalo iskašljavanje.

Lekovi za iskašljavanje mogu da imaju učinak u iskašljavanju, ali je za njihovo dejstvo jako važno da se uzima mnogo tečnosti.

Važan deo terapije je svakako i adekvatna ishrana bogata vitaminima. Poželjno je kod dece ojačati imunitet i preparatima za imunitet, koji se mogu praviti i u kućnoj radinosti (ukoliko znate kako) ili kupiti već gotovi.

Inhalacija kao način primene lekova kod bronhitisa je veoma poželjna jer se potrebni preparati lakše rasprše do mesta upale. Naravno, čime će se raditi inhalacija, odlučuje lekar.

Ukoliko postoji sklonost ka bronhitisu, treba raditi na prevenciji ukoliko je moguće. Vakcine protiv sezonskog gripa i izbegavanje izlaganju agensima za koje znamo da izazivaju bronhitis kod našeg deteta, može preduprediti pojava u sezoni.

Zdrave navike u ishrani su takođe jako važne u prevenciji, kao i izbegavanje loših navika, kakva je i pušenje. Ukoliko sami ne možemo da se oslobodimo ove navike, veoma je važno zaštititi decu od uticaja duvanskog dima – posebno u prenatalnom periodu i prvim godinama života, ali i kasnije.

Važno je da se i tokom trajanja bronhitisa, ali i inače prostorija u kojoj dete boravi dobro i često provetrava, a kao preventiva uvek je poželjan redovan boravak u prirodi, na otvorenom, na čistom vazduhu, a poželjno je i na optimalnoj nadmorskoj visini makar jednom godišnje (planine, more).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *