ISHRANA
Istraživanje uloge ishrane u graviditetu uvek je otežano značajnim uticajima koje imaju genetski, socijalni, kulturni, ekonomski i drugi faktori. Pravilna ishrana u trudnoći treba da obezbedi normalno funkcionisanje organizma majke i pravilan rast i razvoj ploda. Kalorijski unos je najvažniji factor od koga u nejvećoj meri zavisi telesna težina novorođenčeta. U normalnoj trunoći se dodatno utroši se dodatno utroši oko 80000 kcal, ili oko dodatnih 300 kcal dnevno, od čega je oko 50% deponovano u masnom tkivu majke i fetusa. Medjutim, prema nekim studijama, moguće je da se u ove energetske potrebe znatno niže i da iznose oko 20000kcal. Osim energetskih, značajne su i nutritivne vrednosti namirnica, odnosno kolike se proteina, vitamina i minerala unosi na 100kcal.
Proteini su neophodni za sintezu novog tkiva i stoga su u trudnoći potrebe za njima veće, one zavise i od adekvatnog unosa drugih nutritivnih elemenata jer se nedostatak masti ili glukoze direktno odražava na metabolizam i ugradnju proteina.U toku trudnoće budućoj majci treba oko 30g proteina više. Adekvatno je dnevno unošenje od 75-100g proteina koji treba da obezbede oko 12% energetskih potreba. Među namirnicama životinjskog porekla najpogodnije su one koje ne sadrže mnogo masti, pre svega živinsko i riblje meso, a od namirnica biljnog porekla mahunasto povrće. Potrebe u folnoj kiselini tokom trudnoće su 400 μg dnevno, odnosno 5 mg ukoliko je u porodici trudnice bilo rođenja dece sa spinom bifidom (nezatvorena kičmeni kanal). Preporuka je da se dnevne količine u folnoj kiselini zadovolje kombinovanjem raznovrsne ishrane i dodatkom suplemenata folne kiseline. Namirnice bogate folnom kiselinom su: pahuljice obogaćene (fortificirane) folnom kiselinom, hleb i peciva od celog zrna žitarica, tamno zeleno lisnato povrće – spanać, brokoli, karfiol, špargle, mahunarke. Kako je folna kiselina osetljiva na dejstvo visoke temperature, povrće se, pre svega, jede presno, a kuva se na pari ili u vrlo malo vode, što kraće, kako bi se smanjio gubitak folne kiseline. Malokrvnost uzrokovana nedostatkom gvožđa je česta među trudnicama jer veliki broj žena započinje trudnoću sa veoma malim rezervama gvožđa u organizmu. Prema stepemu iskoristljivosti gvožđe iz namirnica se deli na hem (poreklom iz mesa) i non-hem (poreklom iz biljaka) gvožđe. Gvožđe se bolje iskorišćava iz mesa, te je neophodno da u svakodnevnoj ishrani budu zastupljene namirnice iz grupe mesa. Vitamin C pospešuje iskoristljivost gvožđa, dok tanini iz čaja umanjuju apsorpciju gvožđa. S toga je preporučljivo da uz bogat doručak bude serviran i sok od sveže ceđenih narandži, a ne čaj.
U toku trudnoće neophodan je i adekvatan unos kalcijuma pre svega zbog izgradnje kostiju buduće bebe. Mleko i mlečni proizvodi su najbolji izvor ovog minerala, a kalcijuma ima i u ribama – skuši, sardini, zelenom lisnatom povrću.
FIZIČKA AKTIVNOST U TRUDNOĆI
Redovna fizička aktivnost je neophodna i u trudnoći jer omogućava da se buduća majka bolje oseća, bude bolje pripremljena za porođaj i da održava poželjnu telesnu masu.
Pre početka bilo koje fizičke aktivnosti neophodno je savetovanje sa ordinirajućim lekarom. U trudnoći treba izbegavati podizanje bilo kakvog tereta i vežbe koje zahtevaju ležanje na leđima.
Neophodno je izbegavati vežbe u suviše zagrejanim i vlažnim prostorijama.
Odlazak na letovanje, umerena fizička aktivnost, šetnja, plivanje su mogući čak i preporučljivi u trudnoći ukoliko je trudnoća fiziološka i ukoliko za to trudnica dobije saglasnost ginekologa.Plivanje u trudnoći ima pozitivan učinak na organizam trudnice. Ovo je sport u kome je mala šansa da se desi bilo kakva povreda, pozitivno utiče na mišiće celog tela, kondiciju kao i na na psihičko stanje trudnice. Takođe, jako preporučljivi su joga i pilates za trudnice.
ŠTETNE NAVIKE
Deca rođena od majki koje su konzumirale alkohol tokom trudnoće mogu imati ozbiljne zdravstvene probleme. Nerođenom detetu alkohol ometa normalan dotok kiseonika i hranjivih materija potrebnih za normalan rast i razvoj moždanih čelija i unutrašnjih organa. Čak i umereno konzumiranje alkohola (jedno ili dva pića na dan ili povremeno konzumiranje više pića dnevno), ako se događa tokom trudnoće, može uzrokovati ozbiljne problem. Kada konzumirate cigarete u trudnoći, toksini iz duvana dospevaju u krvotok, koji je bebin jedini izvor kiseonika i hranljivih materija.Manjak kiseonika koji beba dobija može da ima veliki uticaj na bebin rast i razvoj. Pušenje tokom trudnoće udvostručuje šansu da se beba rodi pre vremena ili s manjom telesnom težinom. Savet je što ranije izbaciti ove štetne naviike.
Stres treba maksimalno smanjiti u trudnoći i uživati u ovom posebnom periodu života.