Kašalj je simptom, koji može da ima svako dete i bitan je zaštitni akt organizma. Cilj kašlja je oslobađanje od sekreta (mukusa) i štetnih supstanci. Zbog toga kašalj može biti protektivni mehanizam kojim se štite pluća ili upozoravajući i veoma uporan simptom bolesti.
Više faktora može izazvati kašalj: uzimanje hrskave hrane, promena temperature udahnutog vazduha, mirisi, virusi, bakterije, položaj tela, lekovi, srčana obolenja i drugi faktori.
Kada govorimo o velikom kašlju, u narodu zvanom Magareći kašalj ili pertusis, reč je o respiratornoj infekciji koju izaziva aerobna gram negativna bakterija Bordetella pertusis, a ređe bakterija Bordatella parapertusis. Posebno su osetljiva deca u životnoj dobi od prve do pete godine života, ali i odojčad. Bolest se prenosi kapljičnim putem, sezonskog je karaktera, kod nas se najčešće javlja u letnjem periodu. Vreme inkubacije, od zaražavanja do početka simptoma, je od 6 do 21 dan, najčešće oko 10 dana. Zaraznost je najveća pri kraju perioda inkubacije i vremenom se smanjuje.
Bolest prolazi kroz 3 stadijuma: KATARALNI stadijum traje 1. do 2. nedelje, sličan je prehladi ili gripu sa curenjem nosa , kašljem, može se javiti i groznica. Stadijum ZACELJIVANJA traje 2. do 6. nedelja, kada se javljaju se tipični napadi isprekidanog kašlja, koji dovodi do iskašljavanja sluzi i plaženja jezika. Napadi su učestaliji noću, a može ih izazvati i blaga fizička aktivnost. Kod male dece osim kašlja može biti prisutna apnea (nedostatak vazduha) ili cijanoza (plavljenje). Stadijum OPORAVKA (rekonvalescencije) podrazumeva upotrebu antibiotske terapije, kada se u toku prvih 7 do 14 dana uključuju makrolidni lekovi, a stadijum oporavka može trajati još 6 do 10 nedelja bez terapije. Zbog dužine trajanja, ova bolest se još zove „kašalj od 100 dana“. Napadi kašlja su ređi i slabijeg inteziteta u ovom stadijumu.
Karakterističan je izgled malog pacijenta: dete u toku napada sedi ili stoji, crveno je u licu, sa otečenim očnim kapcima, praćeno petehijalnim krvarenjima na licu i vratu koji nastaju zbog naprezanja. Dete je uplašeno, oznojeno, postaje bledo i na kraju cijanotično.Van napada dete je umorno, odbija hranu.
Težak pertusis karateriše gubitak svesti sa konvulzijama. Sekundarne komplikacije u toku velikog kašlja: zapaljenje srednjeg uva, pneumonija, emfizem, umbilikalne i ingvinalne hernije. Upravo zbog navedenih mogućih komplikacija bolesti, savetuje se obavezna hospitalizacija odojčadi.
Dijagnoza velikog kašlja se postavlja na osnovu brisa nazofarinksa gde se potvrđuje prisustvo B. Pertusis, kao i PCR. Serološkom metodom (ELISA) se postavlja dijagnoza velikog kašlja na osnovu prisustva IgM i IgA antitela na B.pertusis. U krvnoj slici se vidi povećan broj leukocita i limfocita.
Lečenje velikog kašlja se sprovodi antibiotskom terapijom, uz primenu antitusika i spazmolitika koji pomažu izbacivanje sekreta.U težim slučajevima bolesti se mogu primeniti kortikosteroidi i oksigenoterapija.
Kao zaključak možemo reći, da svako ko kašlje duže od dve nedelje sa zacenjivanjem i ima nagon za povraćanjem, prema definiciji američkog Centra za kontrolu bolesti, boluje od velikog kašlja. Verovalo se da je ova bolest iskorenjena, ali unazad par godina podaci dobijeni iz epidemiološke službe to demantuju. Smanjen je samo procenat oboljevanja, zahvajući redovnoj imunizaciji.
Iz navedenih razloga, Svetska Zdrastvena Organizacija preporučuje vakcinaciju i revakcinanaciju dece predškolskog i školskog uzrasta. Predviđa se obavezna imunizacija protiv velikog kašlja u seriji od tri doze petovalentne kombinovane vakcine u prvoj godini života i revakcinacija u drugoj godini života.
„Booster“ doza koja pojačava imunitet u odnosu na veliki kašalj, predviđena je za predškolce ili tokom prvog razreda osnovne škole, korišćenjem četverovalentne kombinovane vakcine. Treća revakcinacija je u završnom razredu osnovne škole ili najkasnije do navršene 18. godine života. U cilju kontrole nad pertusisom potrebno je razmotriti i mogućnost vakcinacije trudnica i odraslih osoba.