Infekcije disajnih puteva izazvane bakterijama iz grupe streptokoka su česte u dečjem uzrastu. Naročito su prisutne kod dece koja su u kolektivu, pa se mogu javiti u formi manjih epidemija u školama i vrtićima. Iako ih ima tokom cele godine, najčešće su tokom kasne jeseni, zime i proleća. Leče se antibioticima.
Streptokoke su gram pozitivne bakterije loptastog oblika (koke), koje su raspoređene u vidu lanca ili niti. Najčešći izazivači infekcija iz grupe streptokoka su: beta hemolitički streptokok grupe A i streptokok pneumonije. Streptokokne infekcije prenose se kontaktom sa inficiranom osobom. Ove bakterije kraće vreme mogu da prežive i na kvakama, stolovima, priboru za jelo, slavinama, igračkama. Zato su bitne mere održavanja higijene.
Tri najčešća oboljenja kod dece koja izazivaju streptokoke su streptokokna upala sluznice nosa, gnojna angina i šarlah.
Streptokokna upala nosa se ispoljava prisustvom žućkasto-zelenkaste sekrecije iz nosa, ponekad praćene povišenom temperaturom i kašljem zbog slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela. Ponekad se infekcija širi na srednje uvo, pa nastaje upala srednjeg uha izazvana streptokokom pneumonije. Klinička slika je izražena, sa osećajem bola u uhu, povišenom temperaturom, ponekad dete slabije čuje. Ukoliko se sekret spusti na donje disajne puteve, infekcija se može ispoljiti kao bronhitis ili upala pluća. Tad je dete lošijeg opšteg stanja sa izraženim kašljem, povišenom temperaturom, ponekad ubrzanim i otežanim disanjem.
Gnojnu anginu izaziva beta hemolitički streptokok grupe A. Kod obolelog deteta se javlja visoka temperatura, bol u grlu, glavobolja, bolovi u zglobovima, opšta malaksalost, ponekad i povraćanje. Ždrelo je crveno sa uvećanim krajnicima i prisustvom gnojnih čepića. Uglavnom su uvećane i limfne žlezde na vratu.
Šarlah počinje kao gnojna angina uz pojavu crvenog tačkastog osipa na koži. Uzrok pojave ove infekcije su bakterije – streptokoke grupe A (beta hemolitički streptokok). One stvaraju jednu supstancu (egzotoksin), koja prouzrokuje pojavu osipa.Osip se prvo javlja ispod pazuha i u preponskoj regiji. Osip se ne javlja na licu, obrazi su zažareni, oko usta je izraženo bledilo. Jezik nakon par dana od početka bolesti dobija malinast izgled. Osip traje oko sedam dana, nakon čega koža počinje da se peruta.
Zahvaljujući antibioticima, komplikacije streptokoknih infekcija su danas retke, a mogu se ispoljiti kao upala moždanih ovojnica (meningitis), reumatska groznica i upala bubrega (poststreptokokni glomerulonefritis).
Postoje infekcije koje liče na gnojnu anginu i šarlah, a u stvari ih izazivaju virusi. Sličan nalaz u ždrelu kao kod gnojne angine se javlja kod virusne upale gde su krajnici prekriveni beličastim fibrinskim naslagama. Primer je i nalaz kod infektivne mononukleoze koji može biti skoro identičan nalazu u ždrelu kod gnojne angine.Takođe, šarlahu slična ospa (skarlatiformna) se može javiti kod brojnih virusnih infekcija. Zbog toga je potrebno uraditi laboratorijske analize.
Dijagnoza streptokokne infekcije se postavlja uzimanjem anamnestičkih podataka, kliničkim pregledom i laboratorijskom dijagnostikom.
Potrebno je odrediti osnovne parametre zapaljenja, leukocite sa leukocitnom formulom i CRP (C reaktivni protein), čije povišene vrednosti ukazuju na bakterijsku infekciju. Prisustvo streptokokne infekcije se dokazuje uzimanjem brisa nosa i ždrela. Bris ždrela je potrebno uzeti ujutru, pre pranja zuba, jela i pića. Rezultati se dobijaju za 48h. Kontrolni bris treba raditi samo u slučajevima ponovnih infekcija ili većeg broja obolelih u kolektivu. Ukoliko je više dece u kolektivu obolelo, savet je da se celoj grupi uzme odgovarajući bris na analizu. Postoji i tzv. brzi test za dokaz beta hemolitičkog streptokoka grupe A u grlu kojim se rezultati dobijaju za nekoliko minuta.
Kod 5-8% zdravih osoba u nosu ili ždrelu se mogu pronaći streptokoke. Najčešće su to prolazne kliconoše koje se ovih bakterija reše za par nedelja.
Uzročna terapija je antibiotska terapija.
Primenjuju se antibiotici iz grupe sintetskih penicilina, kod alergičnih na penicilin iz grupe makrolida. Preporučuje se i primena antibiotika iz grupe cefalosporina.Terapija traje 7 dana, kod gnojne angine, šarlaha ili upale pluća 10 dana, po potrebi i duže. Do izlečenja dovodi oralna primena antibiotika. Danas se za lečenje streptokoknih infekcija retko primenjuju antibiotici u vidu injekcija. Simptomatska terapija podrazumeva snižavanje povišene telesne temperature antipireticima, toaletu nosa fiziološkim rastvorom, primenu vazokonstriktornih kapi za nos, lokalno primenu preparata za ždrelo na bazi propolisa, uzimanje biljnih sirupa za kašalj. Potreban je i povećan unos tečnosti, odmor i izostanak iz kolektiva. Obolela osoba zarazna je za okolinu u akutnoj fazi i još 48h od početka uzimanja antibiotika.
Pravovremena antibiotska terapija praktično minimizira mogućnost postinfektivnih komplikacija (reumatska groznica i poststreptokokni glomerulonefritis).
S obzirom da su laboratorijske analize lako dostupne, omogućavaju izbegavanje nekritične primene antibiotika. Klinički pregled deteta i laboratorijske analize obezbeđuju primenu antibiotika samo kad su stvarno neophodni.
Mere prevencije se prvenstveno odnose na održavanje higijene, tj. pranje ruku, upotrebu maramica prilikom kašljanja i kijanja, pranje posuđa na visokim temperaturama, čišćenje radnih i drugih površina antiseptičkim sredstvom, provetravanje prostorija. Potrebno je i osigurati optimalne uslove kako bi prirodni mehanizmi odbrane bili što efikasniji. Pravilna ishrana, boravak na svežem vazduhu i fizička aktivnost svakako će doprineti poboljšanju imuniteta i održavanju dobrog zdravstvenog stanja.
Kod dece koja imaju česte infekcije respiratornih puteva izazvane streptokokom pneumonije, savetuje se vakcinacija primenom vakcine koja štiti od sojeva streptokoka pneumonije koji su najčešći izazivači infekcija u dečjem uzrastu.